Св. Јустин Поповић о Богородици као заштитници и уточишту

Св. Јустин Поповић пише да се верни уздају у Богородицу и прибегавају њој ради заштите. Он каже да под њеним покровом неће пропасти ни један длак са главе. Текст садржи директно обраћање њој као Заштитници и Пресветој Дјеви, са молбом да покрије верне својим омофором.

Молитва проси да их сакрије у зли дан, позивајући се на Псалом 26:5 према септуагинтском бројању. Цитат одражава богословље богородичног посредништва, у коме је заштита Дјеве описана као потпуна и делотворна против сваке напасти. Језик наглашава и поверење и активну потрагу за њеним заклоном, при чему се позив на Псалом утемељује молбу у библијском језику о божанском скривању у временима невоље.

Овај одломак служи и као изјава поверења у њену посредничку улогу и као литургијски облик молбе за њено покровитељско присуство у временима опасности или духовног мрака.